Table Of ContentODABRANA DELA SIGMUNDA FROJDA S I G M U ND F R O JD
K n j i ga š e s ta
TUMAČENJE SNOVA
TUMAČENJE SNOVA, I I
Preveo s nemačkog
Dr Albin Vilhar
Odabrana dela Sigmunda Frojda
Knjiga šesta
Matica Srpska
Novi Sad
1984
URKDNIK: Dr H U GO K L A JN
^Mii*iiiiiUi4iiUU
Naslov originala
Die Traumdeutung
I
NAUČNA LITERATURA
O PROBLEMIMA SNA
Na sledećim stranicama pružiću dokaze za to da
postoji jedna psihološka tehnika koja dozvoljava ob
jašnjavanje snova i da se primenom ovog postupka
svaki san pokazuje kao smisaona psihička tvorevina
koja se na mestu koje je mogućno naznačiti može
uvrstiti u duševna zbivanja budnog stanja. Pokušaću^
dalje, da objasnim zbivanja od kojih potiču neobičnost
i nerazgovetnost sna i da od tih zbivanja izvedeni za
ključak o prirodi psihičkih sila iz čijeg se zajedničkog
ili suprotnog delovanja rađa san. Kada dotle dođem,
moje će izlaganje prestati jer će dostići onu tačku
gde se problem snevanja uliva u obimnije probleme
čijeg se rešenja treba latiti na osnovu drugog mate
rijala.
Pregled radova i rezultata ranijih autora, i pre
gled sadašnjeg stanja problema snova u nauci izno
sim unapred zato što u toku raspravljanja neću imati
često povoda da se na to vraćam. Jer naučno razume-
vanje sna, uprkos višehiljadugodišnjim nastojanjima,
napredovalo je veoma malo. Ovu činjenicu pisci tako
jednodušno ističu da izgleda izlišno navoditi pojedi
ne glasove. U delima čiji spisak priključujem na kra
ju svoga rada nalaze se mnoge napomene koje mogu
dati podstreka, i obilje zanimljivog materijala za
našu temu, ali tu nema ničega, ili malo čega od onog
© 1942 by Imago Fublisbing Co. Ltd., London
350 Tumačenje snova, I
koji zakon prevariti, imati od toga koristi, a da ona
pri tom nema nikakvu štetu. Da li joj posle toga
stvarno nešto pokazuje, ona ne zna.
San koji smo ovde naveli treba zbog njegovih
simboličkih elemenata nazvati „biografskim" snom.
Takvi se snovi često susreću u psihoanalizi, ali mo
žda samo retko kada izvan nje. 1 S A D R Ž AJ
Upravo ovakvog materijala, razume se, ima m I
u izobilju, ali bi nas njegovo iznošenje odvelo suviše
NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA 5
duboko prilikom raspravljanja o neurotičkim odnosi
A. Odnos sna prema budnom stanju 10
ma. Sve se svodi na isti zaključak: naime, da kod rada
B. Gradivo sna — Sećanje u snu 14
sna ne treba pretpostaviti da u njemu deluje neka
C. Nadražaji sna i izvori sna 25
naročita simbolizujuća aktivnost duše, nego da se san
D. Zašto se san zaboravlja posle buđenja 47
koristi ovakvim simbolizovanjima, koja su već sadr
E. Psihološke osobenosti sna 52
žana u nesvesnom mišljenju, stoga što ona bolje od
F. Etička osećanja u snu 70
govaraju zahtevima konstrukcije sna zbog njihove
G. Teorije o snu i funkcija sna 80
mogućnosti predstavljanja, a većim delom i zato što
H. Odnosi između sna i duševnih bolesti 93
po pravilu umaknu cenzuri.
II
METOD TUMAČENJA SNA 101
III
SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE 127
IV
IZOPACENJE SNA 139
V
MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA 168
A. Recentno i indiferentno u snu 169
B. Infantilno kao izvor sna 193
C. Somatski izvori sna 223
D. Tipični snovi 243
VI
RAD SNA 280
A. Rad na sažimanju 281
* Analogan „biografski" san jeste onaj treći sari, nave B. Rad pomeranja 308
den među primerima za simboliku sna; zatim onaj san što C. Sredstva predstavljanja u snovima 312
ga je Rank opširno izneo, „San koji se sam tumači"; jedan
D. Osvrt na mogućnost predstavljanja 340
drugi san, koji treba čitati „izvrnuto", v. u Štekela, str. 486.
Naslov originala
Die Traumdeutung
I
NAUČNA LITERATURA
O PROBLEMIMA SNA
Na sledećim stranicama pružiću dokaze za to da
postoji jedna psihološka tehnika koja dozvoljava ob
jašnjavanje snova i da se primenom ovog postupka
svaki san pokazuje kao smisaona psihička tvorevina
koja se na mestu koje je mogućno naznačiti može
uvrstiti u duševna zbivanja budnog stanja. Pokušaću^
dalje, da objasnim zbivanja od kojih potiču neobičnost
i nerazgovetnost sna i da od tih zbivanja izvedeni za
ključak o prirodi psihičkih sila iz čijeg se zajedničkog
ili suprotnog delovanja rađa san. Kada dotle dođem,
moje će izlaganje prestati jer će dostići onu tačku
gde se problem snevanja uliva u obimnije probleme
čijeg se rešenja treba latiti na osnovu drugog mate
rijala.
Pregled radova i rezultata ranijih autora, i pre
gled sadašnjeg stanja problema snova u nauci izno
sim unapred zato što u toku raspravljanja neću imati
često povoda da se na to vraćam. Jer naučno razume-
vanje sna, uprkos višehiljadugodišnjim nastojanjima,
napredovalo je veoma malo. Ovu činjenicu pisci tako
jednodušno ističu da izgleda izlišno navoditi pojedi
ne glasove. U delima čiji spisak priključujem na kra
ju svoga rada nalaze se mnoge napomene koje mogu
dati podstreka, i obilje zanimljivog materijala za
našu temu, ali tu nema ničega, ili malo čega od onog
© 1942 by Imago Fublisbing Co. Ltd., London
G Tumačenje snova, I Naučna literatura o problemima sna 7
što bi pogađalo suštinu sna ili što bi definitivno moglo prirodnog otkrovenja, nego je posledica zakona ljud
resiti jednu od njegovih zagonetaka. Još manje zna skoga duha koji je svakako srodan sa božanstvom.
nja o tome, naravno, stekli su obrazovani laici. San je definisan kao duševna delatnost čoveks koji
Kakvo je shvatanje našao san u praistorijskim spava, ukoliko spava.
vremenima čovečanstva kod primitivnih naroda, i ka Aristotelu su poznate neke karakterističnosti sna;
kav je uticaj mogao imati na stvaranje njihovih pred na primer da neznatne nadražaje, koji se javljaju u
stava o svetu i o duši, to predstavlja temu od tako ve toku spavanja, san tumači kao nešto veliko („čovek
likog interesa da je vrlo nerado isključujem iz obrade veru je da ide kroz vatru i da se zagrejao kad se ovaj
u vezi sa ovim. Skrećem pažnju na poznata dela ser ili onaj deo tela sasvim neznatno zagreje"). Iz toga
Đ. Luboka (Sir J. Lubbock), H. Spensera (Spencer), stanja Aristotel izvodi zaključak da snovi vrlo lako
E. B. Tajlora (Tylor) i drugih. Dodaću samo to da nam mogu odati lekaru1 prve znake neke promene koja je
značaj ovih problema i spekulacija mogu postati počela da se javlja u telu, a koji danju nisu bili pri-
shvatljivi tek pošto smo resili zadatak „tumačenja mećeni.
snova« koji nam lebdi pred očima. Poznato je da ljudi pre Aristotela san nisu sma
Odjek praiskonskog shvatanja sna očigledno sa trali tvorevinom duše koja sanja, nego nadahnućem
činjava osnovu važnosti koju snovima pripisuju na od strane božanstva, i oba suprotna strujanja koja
rodi klasičnog starog veka.1 Kod njih je postojala ćemo uvek naći prisutna u procenjivanju sna došla
pretpostavka da snovi stoje u vezi sa svetom nadljud su već kod njih do izražaja. Oni su razlikovali istinite
skih bića u koja su verovali i da oni donose otkrove- i dragocene snove, poslate čoveku u snu da bi ga opo-
nja od strane bogova i demona. Osim toga im se na menuli ili da bi mu objavili budućnost, od praznih/
metalo shvatanje da snovi imaju značajnu svrhu za varljivih i ništavnih snova, čiji je cilj da čoveka zava
onog koji ih sanja, da mu po pravilu objave buduć
raju ili da ga gurnu u propast. ^
nost. Izvanredna raznovrsnost u sadržini i utisku sno
U svome delu: Griechische Mythologie und Re-
va stvarala je svakako teškoću da se sprovede jedin
ligionsgeschichte, str. 390 Grupe (Gruppe) daje ova
stveno shvatanje snova; ona je primoravala ljude da
kvu podelu snova prema Makrobiju i Artemidoru:
stvaraju raznovrsna razlikovanja snova i da ih raspo
„Snovi se dele na dve klase. Na jednu grupu treba
ređuju u grupe, uvek prema njihovoj vrednosti i po
da utiče samo sadašnjost (ili prošlost), dok je ona bez
uzdanosti. Kod pojedinih filozofa staroga veka oce-
značaja za budućnost; ta grupa je obuhvatala
njivanje sna nije, razume se, bilo nezavisno od polo
insomnia, koja neposredno odražava datu predstavu
žaja koji su oni uopšte bili spremni da priznaju man-
ili njenu suprotnost, na primer glad ili njeno stiša-
tici.
vanje, i , koja datu predstavu fantastično
U oba spisa filozofa Aristotela koji obrađuju san, proširuje, kao na primer mora, Efijalt (Ephialtes =
ovaj je već postao objektom psihologije. Mi saznajemo zastareli naziv za moru — prim. prevodioca). Druga
da san ne dolazi od bogova, da nije božanske, nego grupa, naprotiv, smatra se da određuje budućnost; u
nju spadaju: 1) direktno predskazivanje koje čovek
demonske prirode, pošto je priroda demonska a ne
prima u snu ( , oraculum), 2) proricanje
božanska; to jest, san ne vodi poreklo od nekog nat-
predstojećeg događaja ( , visio), simboličan san
1 Sledeći podaci prema pažljivom prikazivanju Biksen-
šica (Biichsenschiitz) u delu: Traum und Traumdeutung im 1 O odnosu sna prema bolestima raspravlja grčki lekar
Altertum, Berlin 1861. Hipokrat (Hippokrates) u jednoj glavi svoga čuvenog dela.
G Tumačenje snova, I Naučna literatura o problemima sna 7
što bi pogađalo suštinu sna ili što bi definitivno moglo prirodnog otkrovenja, nego je posledica zakona ljud
resiti jednu od njegovih zagonetaka. Još manje zna skoga duha koji je svakako srodan sa božanstvom.
nja o tome, naravno, stekli su obrazovani laici. San je definisan kao duševna delatnost čoveks koji
Kakvo je shvatanje našao san u praistorijskim spava, ukoliko spava.
vremenima čovečanstva kod primitivnih naroda, i ka Aristotelu su poznate neke karakterističnosti sna;
kav je uticaj mogao imati na stvaranje njihovih pred na primer da neznatne nadražaje, koji se javljaju u
stava o svetu i o duši, to predstavlja temu od tako ve toku spavanja, san tumači kao nešto veliko („čovek
likog interesa da je vrlo nerado isključujem iz obrade veru je da ide kroz vatru i da se zagrejao kad se ovaj
u vezi sa ovim. Skrećem pažnju na poznata dela ser ili onaj deo tela sasvim neznatno zagreje"). Iz toga
Đ. Luboka (Sir J. Lubbock), H. Spensera (Spencer), stanja Aristotel izvodi zaključak da snovi vrlo lako
E. B. Tajlora (Tylor) i drugih. Dodaću samo to da nam mogu odati lekaru1 prve znake neke promene koja je
značaj ovih problema i spekulacija mogu postati počela da se javlja u telu, a koji danju nisu bili pri-
shvatljivi tek pošto smo resili zadatak „tumačenja mećeni.
snova« koji nam lebdi pred očima. Poznato je da ljudi pre Aristotela san nisu sma
Odjek praiskonskog shvatanja sna očigledno sa trali tvorevinom duše koja sanja, nego nadahnućem
činjava osnovu važnosti koju snovima pripisuju na od strane božanstva, i oba suprotna strujanja koja
rodi klasičnog starog veka.1 Kod njih je postojala ćemo uvek naći prisutna u procenjivanju sna došla
pretpostavka da snovi stoje u vezi sa svetom nadljud su već kod njih do izražaja. Oni su razlikovali istinite
skih bića u koja su verovali i da oni donose otkrove- i dragocene snove, poslate čoveku u snu da bi ga opo-
nja od strane bogova i demona. Osim toga im se na menuli ili da bi mu objavili budućnost, od praznih/
metalo shvatanje da snovi imaju značajnu svrhu za varljivih i ništavnih snova, čiji je cilj da čoveka zava
onog koji ih sanja, da mu po pravilu objave buduć
raju ili da ga gurnu u propast. ^
nost. Izvanredna raznovrsnost u sadržini i utisku sno
U svome delu: Griechische Mythologie und Re-
va stvarala je svakako teškoću da se sprovede jedin
ligionsgeschichte, str. 390 Grupe (Gruppe) daje ova
stveno shvatanje snova; ona je primoravala ljude da
kvu podelu snova prema Makrobiju i Artemidoru:
stvaraju raznovrsna razlikovanja snova i da ih raspo
„Snovi se dele na dve klase. Na jednu grupu treba
ređuju u grupe, uvek prema njihovoj vrednosti i po
da utiče samo sadašnjost (ili prošlost), dok je ona bez
uzdanosti. Kod pojedinih filozofa staroga veka oce-
značaja za budućnost; ta grupa je obuhvatala
njivanje sna nije, razume se, bilo nezavisno od polo
insomnia, koja neposredno odražava datu predstavu
žaja koji su oni uopšte bili spremni da priznaju man-
ili njenu suprotnost, na primer glad ili njeno stiša-
tici.
vanje, i , koja datu predstavu fantastično
U oba spisa filozofa Aristotela koji obrađuju san, proširuje, kao na primer mora, Efijalt (Ephialtes =
ovaj je već postao objektom psihologije. Mi saznajemo zastareli naziv za moru — prim. prevodioca). Druga
da san ne dolazi od bogova, da nije božanske, nego grupa, naprotiv, smatra se da određuje budućnost; u
nju spadaju: 1) direktno predskazivanje koje čovek
demonske prirode, pošto je priroda demonska a ne
prima u snu ( , oraculum), 2) proricanje
božanska; to jest, san ne vodi poreklo od nekog nat-
predstojećeg događaja ( , visio), simboličan san
1 Sledeći podaci prema pažljivom prikazivanju Biksen-
šica (Biichsenschiitz) u delu: Traum und Traumdeutung im 1 O odnosu sna prema bolestima raspravlja grčki lekar
Altertum, Berlin 1861. Hipokrat (Hippokrates) u jednoj glavi svoga čuvenog dela.
/
0 , Tumačenje snova, 1 / Naučna literatura o problemima sna 9
j
kome je potrebno tumačenje (ovEiopg-, somnium). Ova hovnih snaga pokušavaju da zasnivaju baš na neob-
teorija se održala kroz mnoge vekove. / jašnjivosti pojava u snu (Hajfner). Uvažavanje do
Sa ovim promenljivim procenjivanjem snova sta življavanja snova od strane mnogih filozofskih škola,
jao je u vezi zadatak „tumačenja sna". Pošto su od na primer šelingijanovaca, predstavlja jasno sećanje
snova uglavnom očekivana važna objašnjenja, i po na božanstvo sna koje je u starom veku bilo neospor
što ljudi sve snove nisu razumeli neposredno to nisu no; ali ni raspravljanje o diviatornoj snazi sna, kojar
mogli znati da li neki nerazumljivi san možda ipak predskazuje budućnost, nije još završeno, jer nema
predskazuje nešto značajno, time je dat podstrek na dovoljno psiholoških pokušaja objašnjenja da bi se
stojanju koje bi nerazumljivu sadržinu sna moglo za- savladao celokupni materijal, pa ma koliko nedvosmi
meniti shvatljivom i pri tom sadržajnom. Kao naj sleno simpatije svakog čoveka koji se posvetio nauč
veći autoritet u tumačenju snova važio je u kasnom nom načinu mišljenja bile sklone da se ovakvo tvrđe
starom veku Artemidor iz Daldisa, i njegovo obimno nje odbaci.
delo nam mora nadoknaditi štetu za izgubljena dela Pisati istoriju našeg naučnog saznanja o proble
iste sadržine.1 mima sna teško je zato što se u ovom saznanju, ma
Prednaučno shvatanje sna kod starih bilo je sva koliko da je na pojedinim mestima postalo dragoceno,
ne može primetiti neki napredak u izvesnim pravci
kako u potpunoj saglasnosti sa njihovim celokupnim
ma. Nije se došlo do izrade jednog temelja od osigu
pogledom na svet koji je u spoljašnji svet projicirao
ranih rezultata, na kome bi sledeći istraživač gradio
kao realnost sve ono što je imalo realnost samo unu
dalje, nego svaki novi autor hvata iste probleme iz
tar duševnog života. Osim toga, taj pogled na svet
nova i uvek, tako reći, u samom početku. Kad bihr
vodio je računa o glavnom utisku koji budno stanje
hteo da se držim reda autora i da ukratko za svakog
prima od sna preko preostalog sećanja ujutru; jer u
pojedinog kažem koja je shvatanja o problemu sna
ovom sećanju san se pojavljuje što je ostaloj psihič
on iznosio, morao bih se odreći pokušaja da dam jed
koj sadržini kao nešto strano, kao nešto što, tako reći,
nu preglednu celokupnu sliku o sadašnjem stanju po
dopire iz nekog drugog sveta. Bilo bi, uostalom, po
znavanja sna; stoga sam pretpostavio da svoje izla
grešno misliti da učenje o natprirodnom poreklu sno
ganje vežem za teme umesto za pisce, i navešću kod
va danas kod nas nema pristalica; bez obzira na sve
svakog problema sna celokupan materijal za njegovo
pietističke i mističke pisce — koji dobro rade što
rešavanje koji se nalazi u literaturi.
ostatke nekad veoma prostrane oblasti natprirodnog
Ali pošto mi nije pošlo za rukom da savladam
drže sve dok ih objašnjenje prirodnih nauka ne osvo
celokupnu i u tolikoj meri rasturenu literaturu koja
ji —, nailazimo ipak i na oštroumne ljude, nenaklo-
prelazi i u druge oblasti, moram svoje čitaoce zamo
njene svemu što je pustolovno, koji svoje religiozno
liti da se zadovolje ako se samo neka osnovna činje
verovanje u postojanje i u uplitanje nadljudskih du-
nica i nijedno značajno gledište u mom izlaganju nisu
izgubili.
Do nedavna većina pisaca smatrala se pobuđe
1 O daljoj sudbini tumačenja snova tokom srednjeg veka
nim da o spavanju i o snu raspravljaju kao o jednoj
v. u Diepgen-a, a i u specijalnim istraživanjima M. Ferstera
(Forster), Gotharda (Gotthard) i drugih. O tumačenju snova povezanosti, i da po pravilu tome pridodaju i ocenji-
kod Jevreja raspravljaju Almoli, Amram, L6winger, a u naj vanje analognih stanja koja spadaju u psihopatologi
novije doba, vodeći računa o psihoanalitičkom gledištu, Lauer.
ju, i slučajeva sličnih snu (kao što su halucinacije,
Sa arapskim tumačenjem snova upoznavaju nas Drexl, F.
vizije itd.). Nasuprot tome, pojavljuje se u najnovi
Schwarz i misionar Tfinkdji; sa japanskim Miura i Iwaya;
jim radovima težnja da se tema ograniči i da se kao
sa kineskim Secker; sa indijskim Negelein.
/
0 , Tumačenje snova, 1 / Naučna literatura o problemima sna 9
j
kome je potrebno tumačenje (ovEiopg-, somnium). Ova hovnih snaga pokušavaju da zasnivaju baš na neob-
teorija se održala kroz mnoge vekove. / jašnjivosti pojava u snu (Hajfner). Uvažavanje do
Sa ovim promenljivim procenjivanjem snova sta življavanja snova od strane mnogih filozofskih škola,
jao je u vezi zadatak „tumačenja sna". Pošto su od na primer šelingijanovaca, predstavlja jasno sećanje
snova uglavnom očekivana važna objašnjenja, i po na božanstvo sna koje je u starom veku bilo neospor
što ljudi sve snove nisu razumeli neposredno to nisu no; ali ni raspravljanje o diviatornoj snazi sna, kojar
mogli znati da li neki nerazumljivi san možda ipak predskazuje budućnost, nije još završeno, jer nema
predskazuje nešto značajno, time je dat podstrek na dovoljno psiholoških pokušaja objašnjenja da bi se
stojanju koje bi nerazumljivu sadržinu sna moglo za- savladao celokupni materijal, pa ma koliko nedvosmi
meniti shvatljivom i pri tom sadržajnom. Kao naj sleno simpatije svakog čoveka koji se posvetio nauč
veći autoritet u tumačenju snova važio je u kasnom nom načinu mišljenja bile sklone da se ovakvo tvrđe
starom veku Artemidor iz Daldisa, i njegovo obimno nje odbaci.
delo nam mora nadoknaditi štetu za izgubljena dela Pisati istoriju našeg naučnog saznanja o proble
iste sadržine.1 mima sna teško je zato što se u ovom saznanju, ma
Prednaučno shvatanje sna kod starih bilo je sva koliko da je na pojedinim mestima postalo dragoceno,
ne može primetiti neki napredak u izvesnim pravci
kako u potpunoj saglasnosti sa njihovim celokupnim
ma. Nije se došlo do izrade jednog temelja od osigu
pogledom na svet koji je u spoljašnji svet projicirao
ranih rezultata, na kome bi sledeći istraživač gradio
kao realnost sve ono što je imalo realnost samo unu
dalje, nego svaki novi autor hvata iste probleme iz
tar duševnog života. Osim toga, taj pogled na svet
nova i uvek, tako reći, u samom početku. Kad bihr
vodio je računa o glavnom utisku koji budno stanje
hteo da se držim reda autora i da ukratko za svakog
prima od sna preko preostalog sećanja ujutru; jer u
pojedinog kažem koja je shvatanja o problemu sna
ovom sećanju san se pojavljuje što je ostaloj psihič
on iznosio, morao bih se odreći pokušaja da dam jed
koj sadržini kao nešto strano, kao nešto što, tako reći,
nu preglednu celokupnu sliku o sadašnjem stanju po
dopire iz nekog drugog sveta. Bilo bi, uostalom, po
znavanja sna; stoga sam pretpostavio da svoje izla
grešno misliti da učenje o natprirodnom poreklu sno
ganje vežem za teme umesto za pisce, i navešću kod
va danas kod nas nema pristalica; bez obzira na sve
svakog problema sna celokupan materijal za njegovo
pietističke i mističke pisce — koji dobro rade što
rešavanje koji se nalazi u literaturi.
ostatke nekad veoma prostrane oblasti natprirodnog
Ali pošto mi nije pošlo za rukom da savladam
drže sve dok ih objašnjenje prirodnih nauka ne osvo
celokupnu i u tolikoj meri rasturenu literaturu koja
ji —, nailazimo ipak i na oštroumne ljude, nenaklo-
prelazi i u druge oblasti, moram svoje čitaoce zamo
njene svemu što je pustolovno, koji svoje religiozno
liti da se zadovolje ako se samo neka osnovna činje
verovanje u postojanje i u uplitanje nadljudskih du-
nica i nijedno značajno gledište u mom izlaganju nisu
izgubili.
Do nedavna većina pisaca smatrala se pobuđe
1 O daljoj sudbini tumačenja snova tokom srednjeg veka
nim da o spavanju i o snu raspravljaju kao o jednoj
v. u Diepgen-a, a i u specijalnim istraživanjima M. Ferstera
(Forster), Gotharda (Gotthard) i drugih. O tumačenju snova povezanosti, i da po pravilu tome pridodaju i ocenji-
kod Jevreja raspravljaju Almoli, Amram, L6winger, a u naj vanje analognih stanja koja spadaju u psihopatologi
novije doba, vodeći računa o psihoanalitičkom gledištu, Lauer.
ju, i slučajeva sličnih snu (kao što su halucinacije,
Sa arapskim tumačenjem snova upoznavaju nas Drexl, F.
vizije itd.). Nasuprot tome, pojavljuje se u najnovi
Schwarz i misionar Tfinkdji; sa japanskim Miura i Iwaya;
jim radovima težnja da se tema ograniči i da se kao
sa kineskim Secker; sa indijskim Negelein.
10 Tumačenje snova, I Odnos sna prema budnom stanju \\
predmet raspravljanja uzme eventualno neko poje- H. Fihte (Fichte, I, 541) u istom smislu govori o sno
dinučno pitanje iz oblasti doživljavanja sna. Ja bih u vima dopunjavanja i naziva ih jednom od tajnih bla-
toj promeni želeo da vidim izraz jednog uverenja da godeti prirode duše koja se sama leci. — Na sličan
se u tako tamnim stvarima objašnjenje i saglasnost način izražava se još i L. Štrimpel (Strumpell) u svo
mogu postići samo nizom detaljnih ispitivanja. Ovde joj studiji o prirodi i postanku snova (str. 16) koju
ja ne mogu dati ništa drugo do jednu takvu detaljnu s pravom sa svih strana visoko cene: „Onaj ko sanja
raspravu, i to specijalno psihološke prirode. Nisam okrenuo se od sveta budne svesti" ... (str. 17): ,,U snu
imao mnogo povoda da se bavim problemom spava se tako reći potpuno gubi pamćenje sređene sadržine
nja, jer je to u suštini psihološki problem, mada se u budne svesti i njeno normalno držanje..." (str. 19):
karakteristici stanja spavanja mora sadržavati zajed „Povučenost duše u snu, koja je gotovo bez sećanja,
no i promena uslova funkcije duševnog aparata. Pre od redovne sadržine i toka budnog života ..."
ma tome, ovde je izostavljena i literatura o spavanju.
Pretežna većina pisaca, međutim, zastupala je su
Naučno interesovanje za fenomene sna kao takve
protno gledište o odnosu sna prema budnom stanju.
dovodi do sledećih pitanja koja se međusobno deli-
Tako Hafner (str. 19): „San pre svega nastavlja budno
mično isprepliću:
stanje. Naši se snovi priključuju uvek na predstave
koje su kratko vreme pre toga bile u svesti. Tačno
posmatranje gotovo uvek naći će jednu nit kojom se
san povezao za doživljaje prethodnog dana." Vajgani
(Weygandt, str. 6) se direktno protivi gore navedenom
tvrđenju Burddhovom, „jer se često može, naizgled u
A pretežnom broju snova, posmatrati da nas oni vode
baš natrag u običan život umesto da nas od njega
ODNOS SNA PREMA BUDNOM oslobode". Mori (Maury, Le sommeil et les reves, str.
STANJU 56) kaže ukratko: „Nous revons de ce que nous avons
vu, dit, desire ou fait" (= mi sanjamo o onom što
smo videli, rekli, želeli ili uradili). Jesen (Jessen) u
Naivni sud čoveka koji se probudio pretpostavlja
svojoj Psihologiji, objavljenoj 1855. godine (str. 530),
da je san — ako već ne dolazi iz nekog drugog sveta
kaže nešto opširnije: „Sadržinu sna više ili manje
— spavača ipak odneo u neki drugi svet. Stari fizio
uvek određuju individualna ličnost, godine starosti,
log Burdah (Burdach), kome dugujemo brižljivo i du
pol, stalež, stepen obrazovanja, uobičajeni način živo
hovito opisivanje fenomena sna, izrazio je ovo uvere-
ta i događaji i iskustva tokom celokupnog dosada
nje jednom veoma zapaženom rečenicom (strana 474):
šnjeg života."
„... nikad se ne ponavlja život preko dana sa svima
svojim naporima i uživanjima, radostima i bolom, već Na naj nedvosmislenij i način zauzima svoj stav
naprotiv san teži da nas svega toga oslobodi. Čak i prema ovom pitanju filozof I. G. E. Mas (Maass) —
ako je čitava naša duša bila ispunjena jednim pred (Vber die Leidenschaften 1805 = 0 strastima): „Iskust
metom, ako je dubok bol razdirao našu unutrašnjost, vo potvrđuje naše tvrđenje da najčešće sanjamo o onim
ili ako je neki zadatak iziskivao našu celokupnu du stvarima kojima su upućene naše najmilije strasti.
ševnu snagu, san nam daje ili nešto sasvim strano, Iz toga se vidi da naše strasti moraju imati uticaja na
ili on iz stvarnosti uzima samo pojedine elemente za stvaranje naših snova. Slavoljubiv čovek sanja o ste
stvaranje svojih kombinacija, ili pak samo ulazi u čenim (možda samo u svom uobraženju) lovorikama
skalu našeg raspoloženja i simbolizuje stvarnost." J. i o onima koje još treba da stekne, dok se zaljubljeni
10 Tumačenje snova, I Odnos sna prema budnom stanju \\
predmet raspravljanja uzme eventualno neko poje- H. Fihte (Fichte, I, 541) u istom smislu govori o sno
dinučno pitanje iz oblasti doživljavanja sna. Ja bih u vima dopunjavanja i naziva ih jednom od tajnih bla-
toj promeni želeo da vidim izraz jednog uverenja da godeti prirode duše koja se sama leci. — Na sličan
se u tako tamnim stvarima objašnjenje i saglasnost način izražava se još i L. Štrimpel (Strumpell) u svo
mogu postići samo nizom detaljnih ispitivanja. Ovde joj studiji o prirodi i postanku snova (str. 16) koju
ja ne mogu dati ništa drugo do jednu takvu detaljnu s pravom sa svih strana visoko cene: „Onaj ko sanja
raspravu, i to specijalno psihološke prirode. Nisam okrenuo se od sveta budne svesti" ... (str. 17): ,,U snu
imao mnogo povoda da se bavim problemom spava se tako reći potpuno gubi pamćenje sređene sadržine
nja, jer je to u suštini psihološki problem, mada se u budne svesti i njeno normalno držanje..." (str. 19):
karakteristici stanja spavanja mora sadržavati zajed „Povučenost duše u snu, koja je gotovo bez sećanja,
no i promena uslova funkcije duševnog aparata. Pre od redovne sadržine i toka budnog života ..."
ma tome, ovde je izostavljena i literatura o spavanju.
Pretežna većina pisaca, međutim, zastupala je su
Naučno interesovanje za fenomene sna kao takve
protno gledište o odnosu sna prema budnom stanju.
dovodi do sledećih pitanja koja se međusobno deli-
Tako Hafner (str. 19): „San pre svega nastavlja budno
mično isprepliću:
stanje. Naši se snovi priključuju uvek na predstave
koje su kratko vreme pre toga bile u svesti. Tačno
posmatranje gotovo uvek naći će jednu nit kojom se
san povezao za doživljaje prethodnog dana." Vajgani
(Weygandt, str. 6) se direktno protivi gore navedenom
tvrđenju Burddhovom, „jer se često može, naizgled u
A pretežnom broju snova, posmatrati da nas oni vode
baš natrag u običan život umesto da nas od njega
ODNOS SNA PREMA BUDNOM oslobode". Mori (Maury, Le sommeil et les reves, str.
STANJU 56) kaže ukratko: „Nous revons de ce que nous avons
vu, dit, desire ou fait" (= mi sanjamo o onom što
smo videli, rekli, želeli ili uradili). Jesen (Jessen) u
Naivni sud čoveka koji se probudio pretpostavlja
svojoj Psihologiji, objavljenoj 1855. godine (str. 530),
da je san — ako već ne dolazi iz nekog drugog sveta
kaže nešto opširnije: „Sadržinu sna više ili manje
— spavača ipak odneo u neki drugi svet. Stari fizio
uvek određuju individualna ličnost, godine starosti,
log Burdah (Burdach), kome dugujemo brižljivo i du
pol, stalež, stepen obrazovanja, uobičajeni način živo
hovito opisivanje fenomena sna, izrazio je ovo uvere-
ta i događaji i iskustva tokom celokupnog dosada
nje jednom veoma zapaženom rečenicom (strana 474):
šnjeg života."
„... nikad se ne ponavlja život preko dana sa svima
svojim naporima i uživanjima, radostima i bolom, već Na naj nedvosmislenij i način zauzima svoj stav
naprotiv san teži da nas svega toga oslobodi. Čak i prema ovom pitanju filozof I. G. E. Mas (Maass) —
ako je čitava naša duša bila ispunjena jednim pred (Vber die Leidenschaften 1805 = 0 strastima): „Iskust
metom, ako je dubok bol razdirao našu unutrašnjost, vo potvrđuje naše tvrđenje da najčešće sanjamo o onim
ili ako je neki zadatak iziskivao našu celokupnu du stvarima kojima su upućene naše najmilije strasti.
ševnu snagu, san nam daje ili nešto sasvim strano, Iz toga se vidi da naše strasti moraju imati uticaja na
ili on iz stvarnosti uzima samo pojedine elemente za stvaranje naših snova. Slavoljubiv čovek sanja o ste
stvaranje svojih kombinacija, ili pak samo ulazi u čenim (možda samo u svom uobraženju) lovorikama
skalu našeg raspoloženja i simbolizuje stvarnost." J. i o onima koje još treba da stekne, dok se zaljubljeni
