Table Of ContentVelika filozofska biblioteka
O snivač
VUKO PAVIĆEVIĆ
R edakeioni od b o r
VELJKO KORAĆ
BRANKO PAVLOVIĆ
PETAR ZIVADINOVIĆ
DIM ITRIJE TASIĆ
U rednik
DIM ITRIJE TASIĆ
G lavni i odgovom i u red n ik
VIDOSAV STEVANOVIĆ
GEORG VILHELM FRIDRIH HEGEL
CETVRTO IZD A N JE
PREVOD
D r NIKOLA POPOVIĆ
P R E D G O V O R
Dr DRAGAN M. JER EM IĆ
BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKI ZAVOD
BEOGRAD 1986.
Naslov originala
WILHELM FRIEDRICH HEGEL’S
V O R L E S U N G E N
iiber die
A E S T H E T I K
Dosada se na nem ačkom jeziku n ije pojavilo neko potpuno,
zasebno izdanje H egelovih P redavanja iz e s te tik e . U svom e ne-
skraćenom obliku, ta su se p re d a v a n ja p o ja v ljiv a la do danas
samo u okviru ra z n ih celokupnih izd an ja H egelovih dela; te k st
— kritičko izdanje pak koje izlazi kod M ajn era još n ije od-
m aklo d alje od p rv e knjige.
P rvo potpuno, zasebno izdanje koje m i ovim iznosimo p red
čitaoce tre b a da posluži ne samo k ritičk o m ra z m a tra n ju osnov-
nih misli H egelove E stetihe, već tak o đ e p ro u č a v a n ju n je n ih
k o n k re tn ih p o jed in ačn ih analiza, te d a n a taj način omogući
obilato k ritičk o isk o rišćav an je svega idejnog blaga koje ona
sadrži. Taj cilj, razu m e se, m orao je da b u d e presudan, takođe,
p ri našem o d lu čiv an ju o tom e koji te k st tre b a da uzm em o za
osnovu našeg izdanja.
Ukoliko su H egelova P redavanja u toku prošlog stoleća
izvršila uticaj na isto riju estetike, taj u ticaj — kada se a p stra -
h u je od H egelovog ličnog n astav n ičk o g ra d a — mogao je da
potekne samo od one njihove p re ra d e k o ju je izveo H. G. Hoto
u okviru celokupnog izd an ja H egelovih dela. P rvo izdanje te
p re ra d e pojavilo se 1835, a drugo — p o p rav ljen o — 1842. U
ju b ila rn o m izd an ju H egelovih dela koje je p rire d io H. G lokner
p re štam p a n a je p rv a H otova p re ra d a , i p re šta m p a v a n je toga
ju b ila rn o g izd an ja koje sađa izlazi u Š tu tg a rtu počiva n a toj
osnovi. Jed in o u M ajnerovom izdanju, čiju je p rv u pol-u-knjigu
p rerad io G. Lason, po stu p a se d ru k č ije : u n je m u se uzim aju
u obzir one zabeleške H egelovih slu šalaca do kojih se još može
doći, pa se n aro čito označavaju svi oni delovi iz H otove p re -
rad e koji su p re u z e ti a za koje se n ije našla p o tv rd a u tim
beleškam a. Iako ova p re ra d a im a svoje b itn e v rlin e, ipak se
n ije moglo ni m isliti na to da se ona uzme za osnovu našeg iz-
d an ja. Bez obzira na to što ona još -ni izbliza n ije potpuno
gotova, n jeno o b rađ iv an je m a te rija la nam eće čitaocu — d a se
izrazim o m alo p reuveličano — neki tako reći te k s t-k ritič k i
kom pleks, i tim e ga o d s tra n ju je ođ onih s tv a m ih č in jen ic a
k o je su za naše ciljeve v ažnije; uostalom n ju je s p o tp u n im
p rav o m k ritik o v ao G lo k n er (H eg el-L eksiko n } s tr. IX). M eđu-
tim , u p ra v o n apori koje je uložio Lason pokazali su da je Hoto
zaista dopuštao sebi velike slobode u g ru p isa n ju i stilskom
izlag an ju , ali da je ipak njegova p re ra d a , — i p o re d toga —
sad rža jn o potpuno pouzdana. P re m a tome, mi sm o se m ogli
odlučiti samo u k o rist H otove p re ra d e koja je jedino p o tp u n a
i k o ja je postala isto rijsk i u tic a jn a ,
M eđutim , poniklo je d a lje p itan je, da li tre b a uzeti za
osnovu p rv o izdanje H otove p re ra d e ili njeno d ru g o izdanje.
D rugo izd an je n ije se od 1842. ponovo pojavilo zasebno, ali ga
je Lason doista iskoristio. Ono zaista p re d s ta v lja jedno po-
p ra v lje n o izdanje, kao što se to jasno vidi iz tačnog u p o ređ i-
v a n ja; u n jem u su m nogostruko o d stra n jen e — naročito u
prvom đelu — n ejasn o sti te k sta i njegove n era v n in e; osim
toga, tok m isli u P red a va n jim a ističe se bolje i čistije. Zbog
toga, kada se za osnovu uzm e drugo izdanje, onda se n e ispu-
n jav a. kao što m isli Lason, samo je d n a dužnost p ra v e d n o sti
p re m a Hotu, već takođe — što je važnije — i p re m a sam om
H egelu. Hotove predgovore, koji su s obzirom na ciljeve našeg
iz d an ja izlišni, mi smo izostavili, P red g o v o r p rv o m izd an ju
o d štam p an je u dvanaestoj k n jizi ju b ila rn o g izd an ja; k ra tk i
p red g o v o r drugom izd an ju čitalac može naći sam o u tom d ru -
•
gom izđanju.
J u b ila m o izdanje zadovoljava sa jed n o stav n im p re šta m p a -
v a n je m p rv e Hotove p re ra d e . Isti ta k a v postupak sa drugom
H otovom p re ra d o m n e bi odgovarao ciljevim a n ašeg a izdanja.
N ap ro tiv , m i smo sm a tra li da je p o treb n o d a preduzm em o niz
m e ra k o jim a se, dođuše, ne m e n ja p ra v i te k st H otove p re ra d e ,
ali se ip ak čini p reg led n ijim i lakšim za čitanje, te se n jim a
njegovo p ro u čav an je olakšava.
U te m ere spada, p re svega, d o d av an je m eđ u n aslo v a u
tekst. Zbog zam ršenosti H egel-H otovog izvođenja m isli, važno
je d o n ek le da je p red čitaočevim očima n jihov sistem atsk i ra -
zvoj stalno naglašen, M eđutim , već H otov sadržaj sadrži m noge
m eđunaslove k o jih u sam om tek stu nem a. Ti naslovi uneseni su
iz sa d rž a ja u tekst. Osim toga, dodati su takođe novi m eđ u n a-
slovi, tako da se sada, p ri dostignuću približno istog s tu p n ja
podele, može k a tk a d kroz celo delo n a ila z iti n a m eđunaslove
iste vrste. P ri tom je s v rem en a na v rem e neki nov naslov p ri-
dodat samo onde gde je Hoto ionako označio jed an odeljak
b ro jev im a ili slovim a, i, razum e se, to se u v ek đešavalo u n a j-
strožem o sla n ja n ju n a term in o lo g iju H otovog tek sta. — D ru g a
je d n a m ala d o p u n a sasto ji se u tom e što smo većim citatim a
iz đela na tu đ im jezicim a đodavali nem ački prevod u uglastim
zagradam a.
Osim toga, način p isan ja potpuno je ujed n ačen sa d a n a -
šnjim nem ačkim pravopisom . Taj pravopis — naročito s obzi-
rom na p ita n je v elik ih slova i n a in te rp u n k c iju — udešen je
u velikoj m eri logički, zapravo čak filozofski, tako da je izvan-
redno podesan da posluži ra z u m e v a n ju filozofskih izlaganja.
To važi za izlag an ja na Hegelovom nem ačkom jezik u m ožda
još više nego za sva d ru g a izlaganja. P re svega, H otova in te r-
p u n k cija ne zadovoljava. Hoto je (i n a ra v n o ne samo on) sta v -
ljao zareze — da se grubo izrazim o — svuda gde se p ri govoru
m ora da p red ah n e. Tako in te rp u n k tira n e rečenice m o raju da se
čitaju d v a p u t sam o zbog toga, je r se p ri z a v rše tk u prvog č itan ja
pokazuje da je dotična rečenica d ru k č ije ra šč la n je n a nego što
se očekivalo za v rem e čitan ja. Zbog toga je što stro ža p rim e n a
sav rem en ih p ra v ila in te rp u n k c ije m ogla — kako se n am a čini
— mnogo da doprinese tom e da se č itljiv o st te k sta poboljša.
P re svega, m nogi zarezi m orali su da se izbrišu ili sta v e n a
drugo m esto, a često da se zam ene tačkom i zarezom .
N aročita p a ž n ja bila je posvećena izradi re g istra koji bi
treb alo da z adovolji n a jra z n o v rsn ije potrebe. T akav jed an re -
g ista r n ije rrogao da se ograniči n a im enik ličnosti, već je osim
toga m orao u isto v rem e da obuhvati ta k o đ e im enik stvari.
D anas je p riličn o jasno šta se zah te v a od jednog korisnog
im enika ličnosti: čitalac želi da bude o b av ešten o oblasti ra d a
dotične ličnosti i, po m ogućstvu, o godini n jen o g ro đ e n ja i o
godini n je n e sm rti. Mi se nadam o da su ti zah tev i č italaca
zadovolj eni.
Sto se tiče z a h te v a koji se p o sta v lja ju s obzirom na jed an
u p o tre b ljiv im enik stv a ri, o tom e ta k v a saglasnost u m išljen ju
ne postoji. U ovom našem re g is tru čini se pokušaj da se da
je d a n im enik stv a ri u n a jšire m sm islu, to je st ne da se d a samo
je d a n im enik svih važnih p o jm o v a stv a ri, već da se pom oću
tih pojm ova da takođe i je d a n opsežan im enik g lav n ih misli.
T a k a v je d a n pokušaj im ao je utoliko više draži što kod H ege-
love m eto d e filo zo firan ja sv ak a filozofska disciplina sadrži na
neki n ačin celinu, i što se u p rav o u P redavanjim a iz estetik e
n alazi m nogo više značajnoga za celog H egela nego što m nogi
m ogu to d a zam isle. R azum e se po sebi da je p ri ovom e ra d u
u punoj m eri iskorišćen G loknerov H eg el-L eksiko n . Ali po svo-
jim ciljev im a i m etodim a naš re g is ta r sto ji u velikoj su p ro t-
nosti sa ciljevim a i m eto d im a G loknerovog H eg el-L eksiko n a .
U svom e H e g el-L e k sik o n u G lo k n er želi, s je d n e s tra n e , da do
izvesnog step en a uvede čitaoca u H egelovu filozofiju, a da či-
talac lično ne m o ra d a zagleda u k n jig u (Uvod, s tr. XXX);
u tom e sm islu, đakle, on želi d a o d stra n i čitaoca od Hegelovog
tek sta, S d ru g e pak stra n e , on se u izlag an ju H egelovih m isli
p rid rž a v a (ako a p stra h u je m o od n av o đ en ja p a ra le ln ih m esta)
s tra n u po s tra n u toka m isli sam og teksta, dakle u tom e sm islu
on zapravo o staje kod H egelovog tek sta. M eđutim , u našem
re g is tru mi ne želimo da igde č ita n je te k sta učinim o izlišnim ,
d ak le — čak i kada citiram o — m i u k ra jn jo j lin iji samo želimo
da navedem o na taj te k st. Ali p r i tom e dovođenju m i se oslo-
bađam o od pojedinih ra z v o ja m isli u P redavanjim a i pokuša-
vam o da sve ono što je u E stetici rečeno o jednom određenom
p ita n ju učinim o p reg led n ijim . Na taj način ko još n ije počeo
da čita tre b a da se nam am i n a čitan je; onome ko čita le k tira
tre b a da bude olakšana; ko je, pak, k n jig u pročitao tre b a da
b u d e u s ta n ju da lako nađe one m isli koje se u n je m u n ak n ad n o
ja v lja ju .
Ne postoji p ra k tič n a m ogućnost da se postigne ap so lu tn a
p o tp u n o st p ra v ih izraza i onih m e sta u te k stu k o ja tre b a da ih
objasne. Ali od tak v e p o tp u n o sti ne bi se im ala n e k a veća
korist. Naš re g istar, sa približno 1400 su štin sk ih izraza, sadrži
đoista u n ajv ećo j m eri ono što čitalac m ože poželeti. D a li m u
je izbor u pojedinostim a po volji, o tom e n ek a o d lu ču je on sam.
A ko bi pak hteo da se o tom e izrazi kritički, izđavačko p re -
duzeće i izdavač biće m u za to zahvalni. O teh n ičk im p o jed i-
n o stim a čitalac će naći o b a v ešte n ja u napom eni k o ja je d a ta
na p očetku reg istra, ra d i lakše u p o treb e.
H egelova E stetika c itira n a je dosad pretežno p rem a ju b i-
larnom izdanju. Da bi čitalac bio u s ta n ju da u našem izdanju
nađe m esta koja su na taj način citiran a, mi smo p ri dnu svake
stran ice označili p ag in aciju ju b ilarn o g iz d a n ja .1 P ri tom je na
prvo m esto n av ed en a oznaka knjige rim sk im brojevim a. V aija
p rim e titi da k n jig a m a od 12. do 14. ju b ila rn o g izdanja odgo-
v a ra ju tri o d eljk a desete k n jig e prvog iz-danja.
F r i d r i h B a s e n g e
B erlin, u p ro leće 1955.
Prim. prev.
1 Ova p a g in a c ija je u n ašem p re v o d u iz o stav ljen a.
E stetik a velikog nem ačkog filozofa G eorga V ilhelm a F ri-
d rih a H egela (1770— 1831), proizlazeći iz njegovog široko kon-
cipiranog filozofskog sistem a, uspela je da postigne m noge
ciljeve k o je su p red sebe postavili nem ački estetičari od B au m -
g a rte n a do njegovog vrem ena. U njegovom filozofskom siste-
mu, koji se — kako je prim etio R udolf O jk en — po sveobu-
h v atn o sti može m e riti samo sa A ristotelovim , a po strogosti
izvođenja je n e u p o re d iv ,1 estetik a se ističe svojim bogatstvom
ideja, sv estran o šću s kojom p rilazi svojoj p ro b lem atici i m no-
gobrojnim analizam a ra z n ih estetsk ih pojava. U njoj se, možda,
bolje nego u ijed n o m drugom H egelovom delu može zapaziti
njegova velika sposobnost za u o p šta v a n je i, istovrem eno, za
duboku k o n k re tn u analizu. N astala poglavito u vrem e H egelove
p u n e duhovne zrelosti, ona sadrži u sažetom obliku gotovo sve
ideje njegovog sistem a, tak o da je R udolf Hajim s p ra v o m re -
kao da su H egelova P redavanja iz e ste tik e, u stv ari, egzoterično
izlaganje d o k trin e njegovog apsolutnog idealizm a.1 2 Ali ona,
isto tako im a i n ek e osobine koje nisu u v ek p risu tn e u ostalim
Hegelovim delim a. N jim a se često o p rav d an o zam era za ne-
jasnost, m eh an ičk u p rim e n u trija d e i stro g u p rim en u id eali-
stičk ih p o stu lata, a ona je rela tiv n o jasn a, elastična u p rim en i
trih o to m ija i bogata k o n k re tn im an alizam a u m etn ičk ih đela i
u k aziv an jim a n a veze u m etn o sti s d u h o v n im i d ru štv en im ži-
votom čovečanstva. Sva je p rilik a da je sam p re d m e t estetik e
1 Rudolph Eucken: Die Trdger des deutschen Idealismus, Berlin,
Verlag Ullstein und Co., 1916, S. 191.
2 Rudolf Haym: Hegel und seine Zeit, Leipzig, Wilhelm Heims
Fachbuchhandlung fiir Philosophie, 1927 (zweite, um unbekannte Do-
kumente vermehrte Auflage, herausgegeben von Hans Rosenberg),
S. 434.
